KLASIK

"DARE" The Human League

Sedamdesetih godina proslog veka punk je resetovao modernu muzicku formu i primorao muzicku industriju da je drugacije percipira. Ubrzo je i sam postao zrtva sopstvenog delanja, te smo dobili post-punk izdanke, medju kojima je New Romantic movement, u nas poznatiji kao Novi Romantizam. Njegove eksponente su krasile fascinacije postulatima ranog art-rock-a, izgledom i tehnologijom.
Na samom pocetku karijere The Human League je bio eksperimentalni avantgarde-electro band opskurnog zvuka. Posle dva nekomercijalna albuma “Reproduction” i “Travelogue” doslo je do personalnih promena. Januara 1981 The Human League su cinili Phill Oakley, Phillip Adrian Wright i tek regrutovane igracice/pevacice Joanne Catherall i Susan Ann Sulley (u to vreme jos uvek pohadjale srednju skolu). Kao privremeno pojacanje im se pridruzio klavijaturista/gitarista Ian Burden. Obzirom da su bili slabo komercijalno isplativi i u dugovima, Oakley i Wright su poceli da se okrecu pitkijim notama i radu na novom materijalu u Monumental Studios u Sheffield-u (u to vreme studio su delili sa Martyn Ware-om i Ian Craig Marsh-om - Heaven 17, nekadasnjim League-ovcima). Puni ideja i nedovoljno muzicki potkovani, Oakley i Wright ubrzo su shvatili da im je potrebna pomoc, te su pozvali Burdena da postane stalni clan benda. Zabrinuti za svoju investiciju, ljudi iz VirginRecords-a su im predlozili Martin Rushent-a kao producenta.On je zbog napete atmosfere u Monumental-u predlozio da se presele u Reading. Nastavili su zapoceti posao u Genetic Sound Studios , koji je bio odlicno opremljen cutting-edge tehnologijom za ono vreme. Sve je pocelo da stima, a jedini problem je predstavljalo to sto su devojke morale da putuju iz Sheffield-a svaki put kada je bio njihov red da doprinesu kreativnom procesu. Prvi rezultat citavog truda je bio singl "The Sound of the Crowd". Kombinacija Oakley-evog baritona, zvonkih devojackih glasova, savrsenih synth aranzmana Wright-a I Burden-a postala je okosnica novog zvuka. Jo Callis, ex-gitarista punk benda The Rezillos je zaokruzio pricu. 
Iako su zacrtali da u narednih godinu dana dovrse album, ljudi u Virgin-u nisu polagali mnogo nade u njih. Ipak su zeleli da bend izbaci singl sto je pre moguce. Prvo izdanje novog tima, pesma "Love Action (I Believe in Love)" , postigla je veliki uspeh, prodavsi se u velikom broju primeraka, a kritika ga je nahvalila. Zavrsio je na trecem mestu liste singlova u Velikoj Britaniji. Takodje je dovela bend u zizu interesovanja publike, sto je omogucilo da Virgin odobri snimanje albuma u naredom periodu. Bend je sada mogao bez pritiska da radi na materijalu. Radna, gruba verzija bila je sprema krajem septembra 1981 Nazvana “Dare”, po naslovnoj strani casopisa “Vouge”. Oakley je tada objasnio: ”Svidelo mi se ime, jer je bend The Mekons snimio pesmu “Dan Dare”. U stvari, ime albuma smo drpili sa naslovnice “Vouge-a” od pre dve i po godine. Tada su imali citavu seriju naslovnih strana na kojima je pisala samo jedna rec, kao na pr. “Success”, “Red”, “Dare”.
Pre samog objavljivanja albuma, Virgin je izbacio pilot singl. Bila je to pesma “Open Your Heart”, i, popevsi se na sesto mesto top liste singlova, potvrdila popularnost benda. Od tog trenutka, njihova maticna kuca je ulozila velike novce u promovisanje ploce. Snimljen je video spot, sto je u to vreme bila retkost. Unija muzicara Velike Britanije je popljuvala album tvrdeci da ce nova tehnologija, koju su clanovi benda koristili tokom snimanja, uciniti da tradicionalni muzicari ostanu bez posla i ugroziti njihov monopol. Otisli su korak dalje zapocevsi kampanju “Keep It Live” verujuci da bendovi poput The Human League mogu da nastupaju na koncertima dodirom na dugme i time obezvredjuju “prave” muzicare.
Album je sa odusevljenjem prihvatila kritika i publika, a zaposeo je sam vrh godisnjih top lista. Na samom kraju godine je izdat jos jedan singl, “Don’t You Want Me”, na insistiranje izvrsnog direktora diskografske kuce. Oakley se opirao toj ideji, ali su ljudi iz Virgin-a imali zadnju rec. Ispostavilo se da je to bio najuspesniji singl benda, prodavsi se sirom sveta u milionima primeraka. Do Bozica 1981 “Dare” je postigao platinasti tiraz u Velikoj Britaniji, i ostace na top listi albuma narednu 71 nedelju. 1982 se u prodavnicama pojavio remix album, “Love And Dancing”, po mnogima prvoizdanje tog tipa ikada snimljeno. Tada su iskoristili alias The League Unlimited Orchestra. 
Sledece godine je sledio uspeh u SAD-u. A&M izdaje album pod istim nazivom, s tim sto, zeleci da naglasi izdanje za trziste SAD-a, simbolicno iza naslova stavlja znak uzvika, “Dare!”. Video za ‘Don’t You Want Me” se cesto pustao na tada novom fenomenu, MTV-ju, tako da je album dostigao trece mesto Billboard-ove liste albuma, a “Don’t You Want Me” prvo mesto Billboard-ove liste singlova. “Dare” je postigao veliki uspeh i u Australiji, Japanu, Nemackoj i Francuskoj. 
Omot i ostatak vizuelnog koncept izdanja bazira se na Oakley-jevoj ideji da album izgleda kao naslovna strana casopisa “Vogue”. Sve su to finalizovali Philip Adrian Wright i graficki dizajner Ken Ansell.
Martin Rushent je 1982 godine dobio nagradu “Best Producer Award” na dodeli nagrada Brit Awards za produciranje albuma “Dare”, a bend je dobio nagradu kao najbolji novi britanski bend.
“Dare” je doista originalni synth-pop klasik koji je definisao zanr, sto se cuje vec u uvodnim taktovima albuma. Za bend je predstavljao veliki zaokret –nova produkcija, ekipa, nacin stvaranja pesama. To je dovelo do pitkog i razigranog dela ciste savrsenosti rasterecenog bilo kakvih sci-fi pretenzija. Martin Rushent je viseslojno producirao i ucinio zvuk toplijim. Instrumentalne deonice odisu takmicenjem melodije/harmonije i plesne ritmike, koja nije lisena duse, vec nagoni na gibanje. Oakley-ev muski bariton je jak i precizno definisan, dok devojacki glasovi daju sexy patinu citavom dozivljaju pretocenom u nezaboravne pop vinjete. Fino balansirajuci izmedju vokalnog sarma i mogucnosti moderne tehnologije, “Dare” ponosno stoji rame uz rame sa izdanjima bendova tog doba, kao sto su Duran Duran, Depeche Mode, OMD, Heaven 17, Spandau Ballet, Classix Nouveaux, Soft Cell, ABC, Simple Minds, Japan. Majstorstvo pretoceno u pesme zaraznih refrena je to sto cini ovaj album zaista fascinantnim – kao kada se kockice savrseno sloze u za to odredjenom trenutku na nacin na koji niko nije mogao da pretpostavi. U dekadi koja je iznedrila Rubikovu kocku, Commodore 64 i MTV, album “Dare” uspeo je da se priblizi konceptu “savrsenog’ i postane nezaobilazni deo britanske pop kulture.
U cast 25-godisnjice izdavanja albuma i 30-godisnjice karijere, krajem 2007. bend je obisao Veliku Britaniju i Evropu svojom “Dare” turnejom, na kojoj su svirali materijal sa tog izdanja.
Za tu priliku, reizdanje se pojavilo sa recentnim fotografijama trojke koja je ostala u bendu – Oakley, Sulley i Catherall. Dodat je i remix “Love And Dancing” kao bonus. Povrh svega, Daily Mail je uz svaki primerak svog izdanja od 09.11.2008 dalo na poklon promotivno izdanje albuma.

OSNOVNI PODACI:
Datum objavljivanja: 20.10.1981
Period snimanja: mart-septembar 1981 u Genetic Sound Studios, Reading, Velika Britanija
Zanr: Synth-pop, electro-pop, dance-pop
Mesto snimanja: Genetic Sound Studios, Reading, Berkshire, Velika Britanija
Dizajn omota: Philip Oakey, Philip Adrian Wright, Ken Ansell
Vreme trajanja: 40:46
Datum izdavanja: 20.10. 1981 , Velika Britanija
Diskografks kuca: Virgin, A&M (SAD)
Producent: Martin Rushent

STA KO RADI:
Ian Burden (sintesajzeri)
Jo Callis (sintesajzeri)
Joanne Catherall (vokali)
Philip Oakey (vokali, sinesajzeri)
Susanne Sulley (vokali)
Philip Adrian Wright (sintesajkzeri, gitara)
Martin Rushent (programiranje, produkcija)
Dave Allen (programiranje, pomocnik inzenjera zvuka)

STUDIJSKA OPREMA:
Tokom snimanja albuma koriscena je sledeca oprema:
Casio M10
Casio VL-1
Korg 770
Korg Delta
Linn LM-1
Roland Jupiter-4
Roland MC-8
Roland System 700
Yamaha CS-15

SPISAK PESAMA:
"The Things That Dreams Are Made Of" (Oakey, Wright)
"Open Your Heart" (Callis, Oakey)
"The Sound of the Crowd" (Burden, Oakey)
"Darkness" (Callis, Wright)
"Do or Die" (Burden, Oakey)
"Get Carter" (Budd)
"I Am the Law" (Oakey, Wright)
"Seconds” (Callis, Oakey, Wright)
"Love Action (I Believe in Love)” (Burden, Oakey) 
"Don't You Want Me” (Callis, Oakey, Wright)